Mnogi poznavalac opusa javnog servisa i drugih kreatora javnog mnijenja u zemlji notornom favoritu za zlatne medalje na olimpijadama u političkoj korektnosti zapadne medijske hemisfere, a sve u duhu drevnog natpisa iznad ulaza u svečani amfiteatar univerziteta u Upsali: ”Slobodno razmišljanje je veličanstveno – ispravno razmišljanje je veličanstvenije” (Att tänka fritt är stort – att tänka rätt är strörre), protrljao je u nevjerici oči ako je kojim slučajem bacio pogled na pregled programa za nedjelju 28. avgust. Naime, na prvom programu švedske televizije (SVT) sa početkom u 21.00 na repertoaru je bio dokumentarac norveškog režisera Ole Fliuma ”Srebrenica: izdani grad”.

Mada dotični dokumentarac direktno ne dovodi u pitanje sve postulate zvanične propagandne verzije o srebreničkoj tragediji, ipak je evidentno da ga on poprilično nagriza i podriva. U švedskoj je zadnjih dvadeset godina emitovano na stotine dokumentaraca i na hiljade televizijskih priloga o ratu u bivšoj Jugoslaviji ali se prikazivanje srpskih žrtava može izbrojati na prste jedne ruke. Sad odjednom švedski javni servis u udarnom terminu prikazuje dokumentarac o mjestu koje simbolizuje „srpsko zlo“ i s njim neraskidivo povezanu „neophodnost zapadnog vojno-spasiličkog misionarenja“, u kome se čuje plač i srpskih majki? I u kome se iz usta jednog muslimanskog političara iz Srebrenice čuje priča o Alijinim dilovima sa mladim, perspektivnim i još nepopušenim Klintonom. Pa zar to nije svetogrđe?

Nije ni čudo sto su Ole Flium i njegov ”Izdani grad” iznapadani od svekolikih helsinških komitetlija nakon emitovanja u matičnoj Norveškoj. Imajući u vidu da je zvanični švedski medijski diskurs već odavno izrazito ”promuslimanski” (*) i notorno antisrpski, kao i to da se masakr u Srebrenici, tačnije rečeno RuderFin-ovska slika tog događaja, sve više koristi za švedske unutrašnjopolitičke svrhe i forsira od – gle koincidencije– organizacija koje rado prisvajaju pridjev ”helsinški” i samoimenovanih filantropa koje veže zajedničko iskustvo iz djetinjstva da su prvo rekli ”ljudsko pLavo” pa onda mama i tata i euLokLem, dakle imajući sve to u vidu, bilo je veliko iznenađenje da su se konformistički pravovjernici sa SVT-a odvažili na ovaj korak koji im može donijeti neprilike. Pa makar u najavi programa preko riječi dokumentarac navukli zaštitni pridjev ”kontraverzni” i makar prevođenjem ispeglali izjavu američkog službenika o poklanih 1300 („butchered“) Srba u – „ubijenih“. Ako se doda da iduće nedjelje u istom terminu na red dolazi dokumentarac ”Tragovi iz Sarajeva” o do sada sasvim prećutanim Al Kaidinim ratnicima u bosanskom bratoubilačkom ratu, nameće se pitanje da li iza svega ovoga stoji nešto više od činjenice da je i taj dokumentarac djelo jednog (te istog) novinara iz bratske susjedne zemlje. Na potezu su braća helsinški nevladnici.

Gustav Pelagić

(*) Navodni znaci se nameću s obzirom na činjenicu da bosanske muslimane medijski manipulativno forsiraju iste one snage koje su ih uvukle u jedan sasvim nepotreban rat.