Replika na raniji debatni članak Jasenka Selimovića u dnevnom listu Ekspresen u kojem je Selimović, državni sekreter za pitanja integracije i ljudska prava u vladi Švedske, oštro napao Švedsku Televiziju za „poricanje genocida u Srebrenici“ jer je emitovala norveški dokumentarac „Srebrenica: izdani grad“.

Prvenstvena zamjerka koju Jasenko Selimović ima na Norveški dokumentarac je da je on uopšte prikazan i time dao glas „negatorima genocida“. U tom kontekstu on upućuje na svedočenja i presude pri Haškom tribunalu.

Tribunal je zaključio da se radi o genocidu, ali dokazi o samom toku događaja su u suštini irelevantni, jer se sudska klasifikacija ne oslanja na opšteprihvaćene kriterijume. Činjenica da su se desili ozbiljni ratni zločini -  najgori u toku balkanskih ratova  – ne „dokazuju“ da je u pitanju genocid.

Tumačenje suda je u sukobu sa konvencijom o genocidu. Prema kojoj mora postojati „namjera da se uništi, u potpunosti ili djelomično, jedna nacionalna, etnička, rasna ili religijska grupa kao takva“. Ni jedna internacionalna pravna instanca ne tvrdi da se to desilo u Bosni 1992-1995. Iako dakle rat u Bosni ne predstavlja genocid, Tribunal posmatra masakr u Srebrenici kao genocid, uz pomoć inovacija „lokalni genocid“ i drugih razmatranja nespojivih sa sadržajem konvencije.

Po Selimoviću se karakterizacija genocid ne smije dovoditi u pitanje; onaj ko to čini označava se „negatorom genocida“ . Analogija sa „negatorima holokausta“ je varljiva  jer oni koji su kritični prema tome kako se pojam genocida koristi u ovom slučaju ne negiraju to što se desilo. Selimović želi uvesti neku vrstu cenzuru mišljenja i veoma je vrijedno pažnje da se jedan predstavnik vlade Švedske miješa u ponudu državne televizije.

Šel Magnuson

Ekspresen, 5. septembar 2011.

O piscu

Šel Magnuson (Kjell Magnusson) je docent pri Hugo Valentin centru na Univerzitetu Upsala. Magnuson se bavi istraživanjem genocida a 2006. godine napisao je knjigu ”Genocid kao metafora. Slika rata u Bosni i Hercegovini”