Nakon što čuh i pročitah u raznim medijima o Vama i o Vašoj plemenitoj radio emisiji, u kojoj ste tako sočno javno iskazali Vašu medicinsku dijagnozu, (između ostalog zastrašujućeg), da smo eto mi Srbi apsolutne retardirane psihopate, – prepadoh se na smrt i požurih brže bolje na prečac kod psihijatra, da se preventivno psiho-analitički pregledam, vjerujući pritom Vama kao radio moderatoru i veoma uglednoj osobi u Vašu ekspertnu sposobnost i rasuđivanje, za nacionalno psihološko karakterno dijagnosticiranje.

Nedaj Bože… možda sam zaista po Vašem kao Srbin, a još toga nisam svjestan, eventuelno potencijalni jedan od tih Vaših srpskih, pardon, skandinavskih Brejvika.

Napokon, sav u svojoj neurotičnoj ekstazi, kako eto inače dolikuje nama Srbima, uspjeh nekako posle dužeg vremena i bezbrojnih pokušaja, da okrenem telefonski broj znamenitog psihijatra.

„Najraniji termin vam možemo ponuditi za šest mjeseci“: reče mi umiljati glas sa druge strane žice.

„Šta, tek za šest mjeseci“- dreknuh se surovo i pomislih u momentu kako su eto sad na hiljade drugih Srba bili brži i spretniji na telefonu od mene.

Taman htedoh onako po srpski da zakrkam slušalicu.. -

„Samo u hitnim slučajevima primamo odmah pacijente “ -nadoda umiljati glas.

Pročitajte nastavak pisma ovdje>>

Nema povezanih priloga

„Pojke på månen“, što će reći 2Dječak na mjesecu“, je stvar stara tek nešto više od deceniju ipo (1995) a već klasična kao „Mujo kuje konja po mjesecu“. Pjeva Rikard Volf (Rikard Wolff), švedski muzičar i filmski glumac.

Nema povezanih priloga

Protest i izvinjenje

Kako su prenijeli mediji, švedski radio voditelj Gert Filking (Gert Fylking) suspendovan je pošto je uživo u programu Srbe povezao sa masovnim ubicom Andersom Brejvikom i nazvao ih „prokletim svinjama, psihopatama i retardiranim“. Nakon suspenzije objavljeno je i Filkingovo izvinjenje na internet stranici Radija 1, a pomenuto je, u rubrici zabava i kultura, u dva vodeća dnevna lista u Švedskoj Dagens niheter i Svenska dagbladet. Povodom događaja oglasili su se protestom i zvanični predstavnici srpske zajednice u Švedskoj kao i ambasador Republike Srbije Dušan Crnogorčević. ”Radi se o veoma teškim optužbama i mnogim neistinama. Osjećam se pogođeno kao pojedinac ali i kao predstavnik Republike Srbije. U Švedskoj živi i radi preko 100 000 Srba i oni su pogođeni, zgroženi i ljuti da neko na ovakav način može kategorizovati čitav jedan narod”, izjavio je Crnogorčević za Dagens niheter u ponedjeljak. I kada se prašina oko ispada na Radiju 1 počela slijegati, i kada je govor mržnje sveden na krivično-pravni problem za nadležne instance, na scenu su stupile poznate ličnosti i istaknuti „boraci protiv rasizma i netolarancije“. Umjesto da, po običaju, osude ili se bar distanciraju od govora mržnje voditelja koji se i sam izvinio i ogradio od svojih riječi, oni ga relativizuju pozivajući se na Filkingovu ekscentričnu prirodu. Uz to ponavljaju njegove uvrede dopunjavajući ih novim, još težim, optužbama na račun srpskog naroda.

Srbi gori od Brejvika

Tako Lisa Bjurvald (Lisa Bjurwald), do prije par godina članica redakcija Dagens nihetera i Svenska dagbladeta, koja je nakon toga prešla u tabor ”boraca protiv netolerancije” u listu/organizaciji Ekspo, navodi da ”vezu između norveškog teroriste Andersa Beringa Brejvika i srpskih ratnih zločinaca uopšte nije teško otkriti”. U autorskom članku ”Kukavička suspenzija Gerta” objavljenom na portalu medievärlden.se, Bjurvaldova se upušta u pravno rezonovanje. Namjera radio voditelja, „nije bila da se uvrijedi srpski narod u cijelini nego da pokaže da Brejvikove ekstremen ideje nisu tako ekstremne, nego da su široko prihvaćene na mnogim mjestima u Evropi”, tvrdi poznata spisateljka, iako je voditelj nigdje nije pominjao Evropu nego jedino Srbiju i srpski narod.

”To da Srbija nema političku volju da izvede svoje ratne zločince pred lice pravde je više nego poznato, kao i da se ti ratni zločinci veličaju poput heroja i da mnogi smatraju da je genocid mit”, piše Bjurvaldova u svom članku koji više liči na direktivu državnom tužiocu da odustane od istrage povodom krivičnih prijava za govor mržnje. Kako doznajemo, predstavnici organizacije Justitia Pax Veritas, jednog od podnosilaca krivične prijave protiv Radija 1 za govor mržnje, tražili su prostor za repliku. Redakcije navedenog internet portala odbila je taj zahtjev s obrazloženjem da pravo na repliku imaju samo ”osobe iz medija”.

Ruganje srpskim protestima i poređenje s nacističkom Njemačkom

Poznati radio i televizijski voditelj i novinar Robert Ašberg (Robert Aschberg), inače glavni i odgovorni urednik ranije pomenutog lista Ekspo i Filkingov kolega sa Radija 1, u kolumni naslovljenoj „Smiješno pretjerane reakcije“, u listu Aftonbladet, insinuativno poistovjećuje Srbiju sa nacističkom Njemačkom i ruga se protestu ambasadora u Stokholmu Dušana Crnogorčevića. „Može li se reći da su Nijemci započeli drugi svjetski rat?”, piše Ašberg, iako u Filkingovom ostrašćenom govoru mržnje uopšte nije bilo riječi o tome ko je kriv za izbijanje rata u bivšoj Jugoslaviji. ”Ako se to kaže na radiju, da li će njemački ambasador napisati protestno pismo u ime svih uvrijeđenih Nijemaca?“ pita se na kraju kolumne uticajni publicista, očigledno alaudirajući na protest ambasadora Crnogorčevića i žučne reakcije Srba u Švedskoj. Iako je Ašbergov članak izazvao mnoge žučne reakcije, prevashodno Srba, ali i ogromno odobravanje bošnjačkih komentartora, ni Aftonbladet još uvijek nije pristao da objavi repliku na teške optužbe glavnog i odgovornog urednika Ekspa, koji inače često stoji iza krivičnih prijava za govor mržnje protiv ekstremno desničarskih krugova u Švedskoj.

Švedski političar: Radio se treba izviniti voditelju zbog suspenzije!

I dok se mnogi pitaju na koji način se nositi sa ovako gnusom propagandom s obzirom da su svi novinari koji su imali drugačije mišljenje po pitanju konflikata u bišoj Jugoslaviji odavno ućutkani i protjerani iz javnosti stigla je još jedna vijest. Stokholmski političar Partije zelenih Jonas Paulson (Jonas Paulsson) zatražio je da se Radio1 izvine Gertu Filkingu zbog suspendovanja.

Balkanpuls

Povezani prilozi

• 19 april 2012 — Švedski voditelj: Srbi psihopate kao Brejvik
• 4 mart 2012 — Subota jednog Srbina u Švedskoj
• 22 februar 2012 — Neosnovane optužbe protiv Srba u Švedskoj
• 16 januar 2010 — Premijera filma „Snabba cash“

”Svijet je pun ovakvih Brejvika” (sagovornica ga na trenutak prekida: „uhvatili smo u svakom slučaju ovog Brejvika“)
”Uhatili smo i mnoge druge, uhvatili smo one Srbe što su se ponašali kao proklete svinje, koji su pobili na stotine hiljada ljudi i protjerali više miliona ljudi, njih smo uhvatili. Misliš li da ih Srbi osuđuju? Ne! Srbi ih veličaju kao heroje. Ko su onda psihopate? Da li je onda veci dio srpskog naroda retardiran? Ili su retardirani samo oni koji su osuđeni za ratne zločine?”

Izjednačavanje srpskog naroda sa norveškim teroristom samo je jedan u nizu teških optužbi na račun srpskog naroda u švedskim medijima u posljednje vrijeme.

Prema tvrdnjama Kristera Bringeusa, ranijeg ambasadora Kraljevine Švedske u Srbiji, u ovoj skandinavskoj zemlji živi 250 000 ljudi srpskog porijekla.

Pripadnici srpske dijaspore se žale da Srbima u Švedskoj odavno nije dozvoljen bilo kakav prostor u švedskim medijima da se brane od najmonstruoznijih optužbi i ogorčeno dodaju da se ambasada Republike Srbije nije ni ovog puta nije oglasila.

Balkanpuls

Povezani prilozi

• 28 april 2012 — „Borci protiv ksenofobije“: Srbi gori od Brejvika
• 4 mart 2012 — Subota jednog Srbina u Švedskoj
• 22 februar 2012 — Neosnovane optužbe protiv Srba u Švedskoj
• 16 januar 2010 — Premijera filma „Snabba cash“

„…Kakvo društvo stvara desno-lijevi establišment? Ako razmišljamo kao odrasli ljudi, što će reći ako ne upadamo u diznijevske utopijske sanjarije, izgleda vjerovatno da ćemo imati istu vrstu društva poput onih koja se mogu vidjeti u Južnoj Americi. Tamo često postoji jedna jako bogata oligarhija koja kontroliše zemlju. Članovi elite putuju ujutro helikopterima do svojih kancelarija. Dobro naoružane bande tuku se za prevlast na ulicama koje elita prelijeće. Narod je razjedinjen i zato oligarsi mogu da vladaju. U Švedskoj se narod razjedinjava kroz multikulturalizam i masovno doseljavanje, usljed čega profita gladni oligarski lakše mogu da vladaju u budućnosti…“

Povezani prilozi

• 6 maj 2011 — Bajram uskoro praznik u Švedskoj?
• 1 decembar 2010 — Goodbye Sweden

Hladno, bre, još uvek. Al’ standard jebi ga… Ustanem kasno, pijem kafu pola sata i zajebavam se malo na kompjuteru, napravim jedan fotošop video tutorijal za uklanjanje psećih crvenih očiju, verovatno jedinstven u svetu tutorijala, svi drugi to rade na fotografijama ljudi, a ja izaberem jednu dobru macu sa lepim sisama… i jednu kucu:

Ta bort röda ögon på en hund from Serbia punkt se on Vimeo.

Smejem se kao budala pola sata i razmišljam hoće li ovo još nekom da bude smešno, sem meni, ili će se neko zadiviti ”jebo te ovaj sve zna!”. Ma, subota je, boli me *****, (tipična srpska fraza kada vas boli kurac za sve, prim.prev.). Meni je baš lepo srpsko subotnje jutro.

Moju jutarnju romansu, kao i obično prekine njeno veličanstvo ONA, i pošalje me da kupim jaja. Ja sam u principu u našoj porodici potrčko, svi me šalju negde, idi kupi ovo, idi kupi ono, idi donesi, idi odnesi… I nikad sve ove godine nisu pokazali nikakav respekt za sva moja odricanja i nadljudske napore. Lako li je izaći iz vruće pidžame i izaći u hladnu švedsku zimu?

Nije lako drugovi, nije lako. Al se mora.

Stisneš zube (i svoja srpska jaja) i ideš. Znam, znam… to sa mojim ”srpskim jajima” zvuči baš ono seljački. Međutim kod Šveđana to nije tako jer oni imaju tu tendenciju da na sve i svašta (a naročito na prehrambene proizvode) stavljaju pridev ”švedsko”. Švedsko meso (svensk kött), švedska jaja (svenska ägg)…Ponekad i preteraju pa napišu ”švedske banane” (svenska bananer) al’ dobro, ne budimo baš picajzle (kao npr. S.M.) pa da im ukazijemo na grešku. Evo naprimer na kutiji za jaja:

Razmišljam se kakve bi reakcije bile da negde na srpskim prehrambenim proizvodima… na nekojsrpskoj pijaci… u Srbiji… piše ”srpska jaja” ili npr.”šiptarsko meso”? Da ne dajem više primera, može me neko optužiti da sam ratni zloća ako upotrebljavam prečesto pridev ”srpsko” (ratni zloća = nadimak za ratnog zločinca, prim.prev. ).
Znači (dakle, aaa, vidi jebote) hoće Šveđani da zadrže svoj identitet. Pametno i ja bih. Da ostanem Srbin.
Čitam da neki ”naši” (pojedinci, doduše) na fejsbuku npr. uporno guraju tezu da smo mi ustvari svenskserber (Švedosrbi)?! i da ne bi trebali da se mešamo u politiku ”dole”. Da nas naprimer boli ***** (boli kurac) za ”kroatosrbe” ”šumskesrbe”… ili za šiptarosrbe… Mi smo pobogu ”Švedosrbi” (srbi koji imaju ”u pičku materinu brz internet”).

Članak se nastavlja na blogu SerbiaPUNKTse >>

Povezani prilozi

• 28 april 2012 — „Borci protiv ksenofobije“: Srbi gori od Brejvika
• 19 april 2012 — Švedski voditelj: Srbi psihopate kao Brejvik
• 22 februar 2012 — Neosnovane optužbe protiv Srba u Švedskoj
• 16 januar 2010 — Premijera filma „Snabba cash“

U organizaciji Švedskog Međunarodnog Liberalnog Centra (SILC), koji finansira Liberalnu Demokratsku Partiju (LDP) Čedomira Jovanovća, u ponedeljak je održan kratki seminar sa predstavnicima te partije. SILC je organ za međunarodnu saradnju partije Folkpartiet (FP), članice vladajuće koalicije u Švedskoj.

Tokom polučasovnog čitanja govora na engleskom jeziku, direktor LDP-a Uglješa Jokić je pred oko tridesetak slušalaca u sedištu FP-a u Stokholmu predstavio viđenje svoje partije o novijoj srpskoj istoriji kao i o aktualnom političkom trenutku u Srbiji. Direktor LDP-a je između ostalog naglasio vezu te partije sa bivšim premijerom Srbije Zoranom Đinđićem, ponovio optužbe iz krugova bliskih LDP-u na račun Vojislava Koštunice u kontekstu ubistva Đinđića, naglasio da je Kosovo izgubljeno i da Srbija treba da se okrene drugim temama te, u kontekstu položaja mađarske nacionalne manjine, podvukao borbu LDP-a za jačanje autonomije Vojvodine.

U publici su uglavnom sedeli LDP-ovci iz Jokićeve delegacije uz par švedskih domaćina i nekolicinu dosljenika iz bivše Jugoslavije u Švedskoj, među kojima i predsednik Srpskog saveza Nikola Janić.

Od domaćina prisutni su bili između ostalog generalni sekretar SILC-a Martin Engebi (Martin Ängeby) te Fredrik Malm, član upravnog odbora SILC-a i istaknuti član FP-a. Malm je na samom početku seminara, pre Jokićevog izlaganja, ispričao da je oženjen Kurdkinjom iz Turske i u šaljivom tonu dodao da SILC ne bi mogao da se bavi sličnim liberalnim delatnostima u toj zemlji. Na eksplicitno pitanje iz publike da li je SILC, organizacija koja finansira i sprovodi projekte u Srbiji, Bosni, Belorusiji, Ukrajini, Rusiji i Moldaviji, aktivna i u Turskoj Malm je odgovorio odrečno.

Nakon izlaganja direktora LDP-a publika je dobila mogućnost da postavlja pitanja. Mahom su dominarala pitanja ljudi iz Švedske poreklom iz bivše Jugoslavije.

Na samom početku skupa postavljeno je pitanje legalnosti i legitimnosti SILC-ovih donacija u Srbiji. S obzirom na to da se LDP zalaže za politiku čiji je očigledni rezultat priznavanje nezavisnosti Kosova. Imajući u vidu da, između ostalih, SILC, dakle strani faktor, finansira LDP, jedan član auditoriuma na samom početku pročitao je odredbu švedskog krivičnog zakonika po kome su takve aktivnosti u Švedskoj strogo zabranjene i zamolio i Jokića i generalnog sekretara SILC za komentar. Ovo pitanje, koje ulazi u samu srž „razvojne politike“ zapadnih zemalja uključujući i Švedsku ostalo je bez direktog i jasnog odgovora.

Bilo je reči i o zalaganju LDP-a za veću autonomiju Vojvodine, u kontekstu prava mađarske nacionalne manjine. Više gostiju iz Srbije, odnosno iz Vojvodine, kako su se sami predstavili, reagovali su na postavljeno pitanje o konsekventnosti LDP-a u tom pogledu. Jedan učesnik seminara iz auditorijima upitao je naime direktora Jokića kako spaja protivljenje njegove partije Srbiji kao „nacionalnoj državi srpskog naroda“ sa politikom koja se de fakto zalaže za stvaranje druge albanske nacionalne države na Kosovu te za autonomiju Vojvodine u kontekstu prava nacionalne manjine. Jedna od članica LDP-ove delegacije iz Vojvodine rekla je da postoji jako mnogo predrasuda u toj pokrajini, dok je jedan drugi član delegacije tvrdio da Beograd ekonomski izrabljuje Vojvodinu.

Diskusija koja je usledila nakon Jokićevog izlaganja iskakala je povremeno iz uobičajenih švedskih procedura pa je u par navrata bilo i neformalnog upadanja u reč, ali nikako u obimu koji bi remetio rad skupa.

Da iskoristi određeno vreme za poslednje pitanje, dato je dugogodišnjem predsedniku Srpskog saveza u Švedskoj, gosodinu Nikolu Janiću, koji se do tog trentuka oupšte nije uzimao reč.

Umesto da postavi pitanje gospodinu Jokiću, gospodin Janić se obratio skupu rečima da je među slušaocima dosta mladih i da je dobro da mladi hoće, a i treba, da budu činjenično infrmisani o svemu. Naveo je i da među članovima njegovog saveza ima pripadnika svih političkih partija u Švedskoj, i upitao učesnike skupa da li su spremni da se i u prostorijama Srpskog saveza održi jedna demokratska diskusija, na kojoj bi se sigurno čula i suprotna mišljenja, od onih koja su iznesena u izlaganju predstavnika LDP-a.

Uprkos oprečnim mišljenjima u auditorijumu, skup je završen na korektan način, uz kasnije neformalno ćaskanje učesnika seminara.

Generalni sekretar SILC-a napao predsednika Srpskog saveza u Švedskoj

Iznenađenje je bilo veliko kada se nasuprot istini i gore iznešenm činjenicama nešto kasnije na tviteru pojavio tekst Generalnog sekretara SILC-a, Martina Engebija (Martin Ängeby) u kome je, ciljajući na Nikolu Janića (koji tokom cele debate nije uzimao reč, ili postavio neko pitanje predstavniku LDP-a, nego je pozvao prisutne na seminarijum koji bi organizova Srpski savez) napisao da je „taj bukadžija sa svojom bratijom uništio, iseckao, seminar“.

Nakon što je sa tvitera organizacije Justitia Pax Veritas (JPV), čiji je predstavnik takođe prisustvovao skupu, replicirano da pravno osporavanje aktivnosti kojim se bave SILC-ovi partneri u Srbiji nije zanovetanje Engebi je uzvratio „da huliganizam i pretnje smrću nisu osporavanje.“

Engebi je u telefonskom razgovoru sa predstavnikom organizacije JPV rekao da on uopšte nije ciljao na zbivanja sa seminara kad je pisao o pretnjama smrću. Ali generalni sekretar SILC-a nije i pored toga uklonio dotičnu rečenicu sa svog veoma posećenog tviter naloga, po kojoj se može pomisliti i zaključiti da se na skupu, veoma pristojan i ovog puta iznenađujuće ćutljiv predsednik Srpskog saveza u Švedskoj, ponašao kao neki huligan ili da je nekome pretio smrću.

Očito sklon etiketiranju generalni sekretar SILC-a je u daljem prepucavanju na tviteru odbacio optužbe na račun Čedomira Jovanovića iznesene od strane pojedinih tviteraša, koji su podsetili na rasistčku izjavu u kojoj je lider LDP-a nazvao Afrikance kanibalima, kao „napade srpskih nacionalista“.

Koreni

Povezani prilozi

• 28 april 2012 — „Borci protiv ksenofobije“: Srbi gori od Brejvika
• 19 april 2012 — Švedski voditelj: Srbi psihopate kao Brejvik
• 4 mart 2012 — Subota jednog Srbina u Švedskoj
• 16 januar 2010 — Premijera filma „Snabba cash“

Sličan scenario ekstremistickih pritisaka od istih krugova priprema se i u Danskoj jer će tamosnja televizija u nedjelju prikazati isti dokumentarac.

Fejbuk grupa apeluje na siroke drustvene slojeve u da se pridruze inicijativi za nepristrasno novinarstvo i na taj nacin doprinesu da se nakon 20 godina stravicne jednostranosti i demonizacije srpskog naroda napokon stvori medijska klima u kojoj će prevagnuti snaga argumenata a ne argument zastrasivanja novinara od kojih su nekima (poput svedskog novinara Björna Eklunda iz casopisa „Ordfront”) unistene i karijere samo zato što su se drznuli da odstupe od jednostranog diskursa.

Gruppa u ovom trenutku ima blizu 5 500 clanova i neprestano raste. Adressa gruppe>>

Grupa ima trojezican opis (svedski, srpski i engleski) a srpska verzija glasi ovako:

Istina za sve!

Fejsbuk grupa ”Istina za sve!” pokrenuta je s ciljem da pruži podršku slobodi govora koja se (i) sada ozbiljno dovodi u pitanje stravičnim pritiscima na Javni Sevis tj. Švedsku Televiziju (SVT), naročito od strane jednog radikalnog dela bosanskih muslimana u Švedskoj, a samo zbog prikazivanja dokumentarca ”Srebrenica: izdani grad” koji je bacio jedno novo svetlo na zbivanja u i oko bosanskog grada Srebrenica. Po prvi put gledaoci u Švedskoj mogli su izmedju ostalog da vide da čak i srpske majke imaju suze i mogu da plaču za pobijenom rodbinom – dečacima , muškarcima, starcima. Po svemu sudeći postoje ljudi pomračene svesti koji smatraju da sve žrtve nisu vredne pažnje, i da se muslimanske žrtve u Srebrenici ”vređaju” prikazivanjem srpskih žrtava i rasvetljavanjem svih aspekata političkog konteksta u krvavom građanskom ratu u Bosni i bivšoj Jugoslaviji.

Iako je i sam SVT učestvovao u stvaranju stravično jednostrane i iskrivljene slike o ratovima u bivšoj Jugoslaviji koja donekle i objasnjava žestoke kritike na račun jednog prilično izbalansiranog dokumentarnog filma, Javni Servis a naročito umešani novinari u ovom trenutku zaslužuju podršku svih demokratski orjentisanih i istinoljubivih ljudi u Švedskoj i u celom svetu, jer su stavili na kocku svoje novinarske karijere.

Ovde se ne radi samo o razotkrivanju grubih neistina u okviu jednog rata i nepravdi nanesenoj prema srpskom narodu koji je zadnjih dvadeset godina izložen satanizaciji, bez prava na repliku. U pitanju su daleko krupnije stvari, od značaja za švedsko i sva druga demokratska društva. Radi se o temeljima demokratije: slobodi govora, slobodnom novinarstvu, ljudskim pravima i jednakom tretmanu svih ljudi bez obzira na poreklo.

U ovom trenutku se vodi borba između argumenta sile i sile argumenata.

Uz poruku zagovornicima cenzure da onaj ko zaista veruje u svoju istinu nema razloga da se plaši otvorene diskusije apelujemo na sve demokratski opredeljene ljude u Švedskoj i u celom svetu da se uključe u ovu Fejsbuk grupu i na taj način pruže podršku SVT-u i nezavisnom novinarstvu, slobodnom od političkih i drugih prtisaka.

Za istinsku demokratiju koje nema bez slobode govora!

Za jednak tretman svih ljudi bez obzira na poreklo!

Istina za sve!

Povezani prilozi

• 5 septembar 2011 — Šel Magnuson: Preispitivanje nije negiranje
• 29 avgust 2011 — Švedska televizija prikazala film ”Srebrenica: izdani grad”

Prvenstvena zamjerka koju Jasenko Selimović ima na Norveški dokumentarac je da je on uopšte prikazan i time dao glas „negatorima genocida“. U tom kontekstu on upućuje na svedočenja i presude pri Haškom tribunalu.

Tribunal je zaključio da se radi o genocidu, ali dokazi o samom toku događaja su u suštini irelevantni, jer se sudska klasifikacija ne oslanja na opšteprihvaćene kriterijume. Činjenica da su se desili ozbiljni ratni zločini -  najgori u toku balkanskih ratova  – ne „dokazuju“ da je u pitanju genocid.

Tumačenje suda je u sukobu sa konvencijom o genocidu. Prema kojoj mora postojati „namjera da se uništi, u potpunosti ili djelomično, jedna nacionalna, etnička, rasna ili religijska grupa kao takva“. Ni jedna internacionalna pravna instanca ne tvrdi da se to desilo u Bosni 1992-1995. Iako dakle rat u Bosni ne predstavlja genocid, Tribunal posmatra masakr u Srebrenici kao genocid, uz pomoć inovacija „lokalni genocid“ i drugih razmatranja nespojivih sa sadržajem konvencije.

Po Selimoviću se karakterizacija genocid ne smije dovoditi u pitanje; onaj ko to čini označava se „negatorom genocida“ . Analogija sa „negatorima holokausta“ je varljiva  jer oni koji su kritični prema tome kako se pojam genocida koristi u ovom slučaju ne negiraju to što se desilo. Selimović želi uvesti neku vrstu cenzuru mišljenja i veoma je vrijedno pažnje da se jedan predstavnik vlade Švedske miješa u ponudu državne televizije.

Šel Magnuson

Ekspresen, 5. septembar 2011.

O piscu

Šel Magnuson (Kjell Magnusson) je docent pri Hugo Valentin centru na Univerzitetu Upsala. Magnuson se bavi istraživanjem genocida a 2006. godine napisao je knjigu ”Genocid kao metafora. Slika rata u Bosni i Hercegovini”

Povezani prilozi

• 6 septembar 2011 — „Istina za sve“ za nepristrasno novinarstvo
• 29 avgust 2011 — Švedska televizija prikazala film ”Srebrenica: izdani grad”

Mada dotični dokumentarac direktno ne dovodi u pitanje sve postulate zvanične propagandne verzije o srebreničkoj tragediji, ipak je evidentno da ga on poprilično nagriza i podriva. U švedskoj je zadnjih dvadeset godina emitovano na stotine dokumentaraca i na hiljade televizijskih priloga o ratu u bivšoj Jugoslaviji ali se prikazivanje srpskih žrtava može izbrojati na prste jedne ruke. Sad odjednom švedski javni servis u udarnom terminu prikazuje dokumentarac o mjestu koje simbolizuje „srpsko zlo“ i s njim neraskidivo povezanu „neophodnost zapadnog vojno-spasiličkog misionarenja“, u kome se čuje plač i srpskih majki? I u kome se iz usta jednog muslimanskog političara iz Srebrenice čuje priča o Alijinim dilovima sa mladim, perspektivnim i još nepopušenim Klintonom. Pa zar to nije svetogrđe?

Nije ni čudo sto su Ole Flium i njegov ”Izdani grad” iznapadani od svekolikih helsinških komitetlija nakon emitovanja u matičnoj Norveškoj. Imajući u vidu da je zvanični švedski medijski diskurs već odavno izrazito ”promuslimanski” (*) i notorno antisrpski, kao i to da se masakr u Srebrenici, tačnije rečeno RuderFin-ovska slika tog događaja, sve više koristi za švedske unutrašnjopolitičke svrhe i forsira od – gle koincidencije– organizacija koje rado prisvajaju pridjev ”helsinški” i samoimenovanih filantropa koje veže zajedničko iskustvo iz djetinjstva da su prvo rekli ”ljudsko pLavo” pa onda mama i tata i euLokLem, dakle imajući sve to u vidu, bilo je veliko iznenađenje da su se konformistički pravovjernici sa SVT-a odvažili na ovaj korak koji im može donijeti neprilike. Pa makar u najavi programa preko riječi dokumentarac navukli zaštitni pridjev ”kontraverzni” i makar prevođenjem ispeglali izjavu američkog službenika o poklanih 1300 („butchered“) Srba u – „ubijenih“. Ako se doda da iduće nedjelje u istom terminu na red dolazi dokumentarac ”Tragovi iz Sarajeva” o do sada sasvim prećutanim Al Kaidinim ratnicima u bosanskom bratoubilačkom ratu, nameće se pitanje da li iza svega ovoga stoji nešto više od činjenice da je i taj dokumentarac djelo jednog (te istog) novinara iz bratske susjedne zemlje. Na potezu su braća helsinški nevladnici.

Gustav Pelagić

(*) Navodni znaci se nameću s obzirom na činjenicu da bosanske muslimane medijski manipulativno forsiraju iste one snage koje su ih uvukle u jedan sasvim nepotreban rat.

Povezani prilozi

• 6 septembar 2011 — „Istina za sve“ za nepristrasno novinarstvo
• 5 septembar 2011 — Šel Magnuson: Preispitivanje nije negiranje