Neprofitna organizaija sa sjedištem u Stokholmu Justicija Paks Veritas nominovala je švedskog novinara Jana Hagberga za nagradu ”Raul Valenberg”. Nagrada je ustanovljena ove godine od strane vlade Švedske u sjećanje na diplomatu koji je krajem drugog svjetskog rata spasio na desetine hiljada Jevreja i dodjeljuje se pojedincu koji se istako u borbi protiv rasizma i ksenofobije.

U obrazloženju nominacije navodi se, između ostalog, da je Jan Hagberg skoro jedini novinar u Švedskoj koji je skrenuo pažnju na jednu veoma opasnu vrstu rasizma, onog unutar establišmenta, kojeg Hagberg naziva ”rasizmom sa finih prijema” a koji je usmjeren protiv onih slovenskih zemalja i naroda koji ”nisu sasvim potčinjeni diktatu zapada.”

Rok za nominaciju ističe 20. juna a Akademija Raul Valenberg dodijeliće nagradu jednom od nominovanih kandidata  27. avgusta, na Raulov imendan.

U nastavku slijedi tekst nominacionog pisma koje je organizacija Justicija Paks Veritas poslala Akademiji Raul Valenberg 10. Juna 2013. godine.

Akademiji Raul Valenberg,

Naša organizacija, koja se između ostalog bavi i pitanjima ljudskih prava, doznala je zahvaljujući članku ministra za integracije Erika Ulenhaga u „Svenska Dagbladetu“ da je ustanovljena nova nagrada u slavu Raula Valenberga.[1] Tim povodom Justicija Paks Veritas predlaže da se nagrada dodijeli Janu Hagbergu iz Stokholma, koji u duhu Raula Valenberga danas širi svijest o jednom veoma opasnom obliku ksenofobije i netolerancije.

Zadivljujuće djelo Raula Valenberga nastalo je u kontekstu nacističkog totalitarizma i ekspanzionizma koji je doveo do istrebljenja miliona ljudi samo zato što su smatrani pripadnicima ”niže rase”. Pored Jevreja, koji su bili posebna meta, i slovensko stanovništvo u Istočnoj Evropi bilo je izloženo nacističkoj politici istrebljenja. Nacistička ”Drang nach Osten” ekspanzija pogodila je, između ostalih, na milione Poljaka, Bjelorusa, Rusa i Srba. Stradanja potonjih su bila naročito velika zbog njihovog tvrdoglavog suprotstavljanja nacističkoj okupaciji i rasparčavanju Jugoslavije. Zbog postojanja dva pokreta otpora, komunističkog i monarhističkog, Hitler je sprovodio veoma oštru politiku prema srpskom narodu.  Šovinističkim režimima u novostvorenim marionetskim državama je tako bilo dopušteno da sprovode politiku istrebljenja Srba, ali i Jevreja i Roma (najzloglasniji primjer je koncentracioni logor Jasenovac zbog kojeg su čak i SS oficiri bili zgroženi obimom i brutalnošću zločina). Pored toga, nacistički okupatori su primjenjivali takozvanu politiku 100:1 koja je podrazumijevala strijeljanje 100 srpskih civila za svakog ubijenog vojnika Trećeg Rajha.

Danas kada odajemo počast Raulu Valenbergu neophodno je da se sjetimo da je on djelovao u vremenu kad je rasizam bio normalizovan pošto su ga zagovarali i sprovodili mnogi pripadnici najviših društvenih slojeva u Evropi. Danas postoji veoma mnogo organizacija i pojedinaca koji se bore protiv različitih vrsta netolerancije i ksenofobije ekstremističkih grupa i pojedinaca. Ta borba je svakako važna ali Jan Hagberg je skoro jedini skrenuo pažnju na jednu veoma opasnu vrstu rasizma, onu koju gaje dijelovi establišmenta. U svom članku ”Rasizam sa finih prijema” Hagberg navodi između ostalog i sljedeće:

”Otvorite i pročitajte napise bilo kojih švedskih novina o onim slovenskim narodima i zemljama koji nisu potpuno potčinjeni diktatu zapada. Zemlje poput Rusije, Bjelorusije ili Srbije. Pročitajte bilo koji članak o Srbima, i zamijenite Srbe u članku sa Jevrejima. U jednom slučaju bez ikakvih reakcija prolaze najžešće uvrede. Iako više od 100 000 ljudi tog porijekla živi u našoj zemlji. U drugom slučaju mediji bi eksplodirali od užarenih tekstova koji bi dopirali do Aušvica.

Ministarka spoljnih poslova iz administracije predsjenika Klintona, Medlin Olbrajt, ratna zločinka saodgovorna za pokretanje bombaškog rata protivnog povelji Ujedinjenih Nacija, bila je nedavno u rodnoj Češkoj radi promocije svoje nove knjige „Praška zima“. U knjižari su je dočekali protestanti predvođeni Vaclavom Dvoržakom češkim režiserom i autorom filma ”Oteto Kosovo”. Ovaj nestašluk je toliko izbacio iz takta lijepo vaspitanu bivšu ministarku da je dreknula: ”Odvratni Srbi!”

Zamijenite riječ ”Srbi” sa ”Jevreji”, i pripište izjavu– ali samo kao misaoni eksperiment – nekom istočnoevropskom ministru spoljnih poslova, i lako je pogoditi koji bi naslovi odjeknuli u medijima (cijelog zapadnog svijeta). Ali ovog puta je vladala grobna tišina, pošto se radilo o prihvatljivom, rasizmu sa finih prijema, artikulisanom od strane bivše ministarke.”[2]

Kao što se da zakljjučiti iz članka Jana Hagberga, primjeri rasističkih i ksenofobičnih ispada establišmenta u Švedskoj a la Olbrajt nisu rijetki.[3] Prije otprilike godinu dana jedan poznati švedski voditelj je nazvao Srbe Brejvicima, psihopatama i kretenima – u direktnom radio programu koji je bio dostupan slušaocima iz cijele zemlje. Državni tužilac, koji inače frekventno podiže optužnice za govor mržnje zbog pojedinih anonimnih čitalačkih komentara na internet stranicama marginalnih političkih pokreta, donio je odluku da ne pokrene krivičnu istragu uz obrazloženje da je sloboda govora naročito velika u slučaju ”političkih izjava” i prilikom ”debate po pitanjima od javnog značaja”. Takvoj tužiočevoj odluci je prethodilo agitovanje od strane dvoje istaknutih ”antirasista” koji su branili(!) voditelja i njegov žučni ispad.[4] Jedan drugi, veoma istaknuti ”borac za ljudska prava” iznio je na Radiju Švedske teške i uprošćene optužbe na račun srpskog naroda tvrdeći da su Srbi naročito nasilni i da je njihova crkva ”oduvijek bila negativan faktor”. Dotična radio emisija, koja je bila sasvim na liniji Olbrajtovskog pokliča ”Odvratni Srbi!”, aminovana je od strane Radio-difuzne komisije, uprkos inače veoma restriktivnoj praksi komisije kada je riječ o negativnim izjavama na račun naroda i vjerskih zajednica.[5]

Pored navedenog, trenutno se u nekoliko švedskih gimnazija sprovodi jedan projekat o konfliktu u bivšoj Jugoslaviji koji švedske učenike zasipa pojednostavljenim šablonima i prikriva odlučujuću ulogu velikih sila u krvoproliću koje se desilo između jugoslovenskih naroda. Srpski narod je ovog puta naročito izložen napadima zbog svog otpora rasparčavanju Jugoslavije i kolonizaciji i pustošenju resursima bogatog i strateški važnog Balkana, tj. zbog svog otpora ovovremenoj ”Drang nach Osten” ekspanziji. Organizacija Justicija Paks Veritas je primila više dojava o švedskim učenicima srpskog porijekla koji se osjećaju loše zbog nametanja kolektivne krivice, i za njih su hrabre riječi Jana Hagberga melem za duševne rane.

Očigledno je da Jan Hagberg, u duhu Raula Valenberga, djeluje u uslovima ekstremno velikog otpora kada razotkriva establišmentovski rasizam ili – da se poslužimo izrazom ministra za integracije Erika Ulenhaga – normalizovanu mržnju. Zbog toga Justicija Paks Veritas smatra da je Jan Hagberg prirodni dobitnik nagrade Raul Valenberg.

Veliko Vam hvala, Jan Hagberg! Živjelo sjećanje na Raula Valenberga!

Justicija Paks Veritas>>

U Stokholmu, 10. Juna 2013. godine

[1] Vidi članak (na švedksom jeziku) Erika Ulenhaga u listu Svenska Dagbladet ”Nytt Raoul Wallenberg-pris” (”Nova nagrada u slavu Raula Valenberga”, http://www.svd.se/opinion/brannpunkt/nytt-raoul-wallenberg-pris_8162438.svd).

[2] Članak Jana Hagberga ”Det fina minglets rasism” (”Rasizam sa finih prijema”) objavljen je na švedksim internet novinama ”Nyhetsbanken” (http://www.nyhetsbanken.se/news/view.asp?ID=1148).

[3] Medlin Olbrajt je od ranije prepoznatljiva po svom dehumanizujućem pogledu na druge narode zbog svoje – u suštini islomofobične – izjave kojom je opravdala usmrćivanje pola miliona iračke djece u sklopu njene spoljne politike. Jan Hagberg se posvetio i toj izjavi u svom debatnom članku na švedskom jeziku ”Strålkastaren på Telia” (”Telia pod reflektorima”, http://deba-tt.blogspot.se/2013/02/stralkastaren-pa-telia.html) gdje je takođe naveo da je takav rasizam dozvoljen ako dolazi iz krugova koji pripadaju establišmentu.

[4] Više informacija vezanih za ovaj pravni slučaj nalazi se u Krivičnoj prijavi Justicije Paks Veritas ”Written complaint – Incitement to racial hatred on Radio 1” (http://www.justitiapaxveritas.org/written-complaint-incitement-to-racial-hatred-on-radio-1/), u Odluci državnog tužioca da ne pokrene krivičnu istragu  ”Justitiekanslerns beslut om ifrågasatt yttrandefrihetsbrott” (švedski jezik, http://www.justitiapaxveritas.org/justitiekanslerns-beslut-om-ifragasatt-yttrandefrihetsbrott/) kao i u članku „Swedish ‘fighters against xenophobia’ claim Serbs are worse than Breivik“ objavljenom na portalu Global research (http://www.globalresearch.ca/swedish-fighters-against-xenophobia-claim-serbs-are-worse-than-breivik/30633). Na srpskom jeziku je istovjetan članak objavljen na portalu Balkanpuls.com pod naslovom „Borci protiv ksenofobije“: Srbi gori od Brejvika (http://balkanpuls.com/svedski-borci-protiv-ksenofobije-srbi-gori-od-brejvika/).

[5] Vidjeti članak na engleskom jeziku “Swedish Broadcasting Commission approves hate speech against Serbs” (http://www.justitiapaxveritas.org/swedish-broadcasting-commission-does-not-follow-its-own-praxis/) kao i članke “30 complaints after a Swedish radio programme concerning Belgrad Pride” (engleski jezik, http://www.justitiapaxveritas.org/press-release/) i, na srpskom jeziku, “Švedski NVO: Srpska crkva i društvo nasilni i homofobični” (http://balkanpuls.com/svedski-nvo-srpska-crkva-i-drustvo-nasilni-i-homofobicni/).

Ovo je citat iz švedskog udžbenika iz istorije Alla tiders historia Maxi, drugo izdanje, 2006. godine.

Ostaje nejasno na koje „srpske“ knjige odnosno udžbenike iz istorije ciljaju autori švedskog nastavnog sredstva. Poznato je da je za vrijeme Jugoslavije u svim republikama nastava istorije kao i kompletna istoriografija vezana za drugi svjetski rat bila pod strogim nadzorom Saveza komunista koji teško da se može optužiti za prosrpski stav. Bilo kako bilo, švedski udžbenik bi možda trebalo opremiti sa dopunskim, akustičkim, dokazima srpskog preuveličavanja ustaških zločina. Za NATO spremni!

[1] Izvorni tekst na švedskom jeziku glasi: Genom århundradena har historieböckerna använts för att stärka nationalkänslorna i ett land. Ett enkelt knep är att svartmåla, demonisera, fienden. I de serbiska historieböckerna fanns svart-vita skildringar om fiendernas illdåd mot de oskyldiga serberna. Antalet offer för den kroatiska Ustasha-rörelsen under andra världskriget överdrevs och historieböckerna bidrog på så vis att för den yngre generationen rättfärdiga kriget mot kroaterna. En historiebok i Serbien citerade exempelvis ett hatiskt tal av en kroatisk munk: „Kroatiska bröder! Gå och slakta alla serber, en efter en. När ni är klara med det jobbet, kom då till min kyrka och jag vill höra er bekännelse. Då ger jag er förlåtelse och alla era synder är förlåtna.“

Daljom analizom statistike nalazimo da su mladi u starosnoj dobi od 15 do 29 godina jedina starosna grupa među ispitanim muškarcima koja je većinski pozitivna prema NATO paktu.

Ovdje se nazire slika jedne generacije napuštene i prepuštene samoj sebi sa video igricama punim nasilja, sa uništenim školstvom bez ikakvih kriterija i sa umrtvljenim društvenim pokretima.

Postoji više potencijalnih objаšnjenjа:

- Porast аmerikаnizаcije kulture i stila životа,
- Propast školskog sistema i nedostаtаk odgovаrаjućeg obrаzovаnjа iz istorije i društvenih predmeta,
- Duga i gromoglasna tišinа trаdicionаlnih prijаteljа [ švedske] neutralnosti – Socijaldemokratske partije i sindikаlnog pokreta; za vrijeme Jorana Peršona i Mone Salin rijetko se mogla čuti kritična riječ na račun NATO i SAD,
- Jednostrаna NATO propаgаndа u medijima,
- Planska kampanja pritisaka NATO pakta dа se Švedska ugura u tor,
- Porast nezаposlenost mlаdih u kombinаciji sа „radnim mjestima“ koja se u okviru NATO rаtovа nudi mlаdim ljudima,
- Sve veći broj mlаdih imigrаnаtа bez razumijevanja Švedske istorije,
- Decenije kleveta i lаži u medijimа od strane istoričаra i kvazi stručnjаka za švedsku politiku neutrаlnosti.

Bilo kako bilo, promjena stavova kod mladih ljudi trebalo bi da potaknu prijatelje neutralnosti da preuzmu svoju odgovornost. Dа li želimo američko nukleаrno naoružanje nа nаšoj teritoriji? Dа li želimo dа budu uvučeni u sukobe velikih silа u Evropi i svijetu? Treba li Švedskа prioritirati mirno ili oružano rješavanje konflikata?

Drugа vаžnа tаčkа je odbrаnа Švedske. Za vraćanje kredibiliteta švedske vojske potrebna je nova odbrаmbena politika i ponovno uvođenje vojne obaveze.

Stefаn Lindgren

Nyhetsbanken.se

Uviđajući da su Titu odbrojani dani, Zapad je 1977. godine postavio na dnevni red pitanje „budućnosti Jugoslavije“.

Naziralo se da će posle Titove smrti doći do promena ustavnog poretka i urušavanja dotadašnjih nacionalnih ravnoteža u korist srpskog faktora. U odeljku izveštaja Trilateralne Komisije posvećenom situaciji u Jugoslaviji, privučena je pažnja na dugoročne sovjetske pritiske na Jugoslaviju i na mogućnost da Rusija sebi osigura izlazak na Jadran, pri čemu se ukazuje na potencijalno iskorišćavanje nacionalnih nesuglasica: „…Imajući u vidu kontinuirane, ozbiljne nacionalne tenzije unutar Jugoslavije, niko ne može biti siguran da će kriza oko nasledstva (Titovog) biti izbegnuta, što Sovjetima može pružiti šansu za indirektnu intervenciju…“.

Godinu dana kasnije u Švedskom gradu Upsali, glavni arhitekta i mozak Trilaterale, Zbignjev Bžežinski, odredio je akcioni plan kojim bi se osujetilo moguće zbližavanje, posle Titove smrti, srpske Jugoslavije sa Rusijom. Istaknuo je potrebu da se pruži zapadna pomoć opozicionarima i disidentima, „ukoliko oni imaju antikomunističku orijentaciju“ i da se pomogne „nacional- separatističkim snagama“.

Zatim su relej preduzele organizacije za odbranu ljudskih prava, koje predstavljaju značajne karike zapadnih obaveštajnih službi u izvođenju skrivenih operacija (covert actions).

Pročitajte cijelu analizu ovdje>>

Moram da priznam da su režiseri ove naše tragedije sve savršeno dobro smislili.Ne želim se vraćati u prošlost, dovoljno je samo da pogledamo kako su vešto napravili novu političku prevaru u Srbiji. Režiseri naše tragedije su operativne službe Imperije u rastrojstvu. Konkretno – CIA. Ona je naš Veliki Brat.

Đinđić je izveden na streljanje jer je hteo da napravi ozbiljan zaokret u svojoj promašenoj politici. Uprkos tome što je on glavni krivac za propuštanje istorijske prilike da se reformiše i modernizuje iz korena Srbija, njegova pohlepa i sujeta su bile jače od njegovih istorijskih obaveza, nakon dve godine vlasti shvatio je da pravi greške, da tako dalje više ne može, da je izabrao pogrešne ljude oko sebe, da je promašio smer kretanja i odlučuje se da sve promeni. Podatak da je počeo temeljno da izučava srpsku istoriju najbolje potvrđuje ovu moju tezu. Verujem, poznavajući ga odlično, da je tada dobio proviđenje i da je bio ozbiljan u nameri da primeni sve ono o čemu smo deceniju pre njegovog dolaska na vlast pričali da treba da se uradi u Srbiji. Međutim, njegovim najbližim političkim saradnicima, tajkunima, kriminalcima i pripadnicima Tajne službe nije odgovarao taj nagli zaokret. Oni su tim zaokretom sve gubili, dok je Srbija dobijala priliku da se promeni. Zato su ga izveli na streljanje.

Režiseri naše tragedije nisu ništa preduzeli da se streljanje spreči. Znali su šta se sprema, ali im nije bilo u interesu da to zaustave. Naprotiv, streljanje se uklopilo  u njihovu režiju. Đinđić se već bio otrgao njihovoj kontroli. Veliki Brat to nije mogao da podnese.

Zato na vlast dovode nesposobnog , razmaženog i metiljavog foliranta Borisa Tadića. Dovode ga u kuću Velikog Brata i agenti CIA vrše lobotomiju. Menjaju iz temelja njegovu  ličnost. Postaje agresivan, napadan, energičan i superaktivan. Priznaje da nije ponosan što je predsednik Srbije i okuplja oko sebe kriminalnu političku grupu za pljačkanje države. Zadatak mu je da potpuno politički neutrališe uspavanog Koštunicu, koji je Ideolog verbalnog legalizma i salonski nacionalista, ali, ipak,  političar koji ih nervira. Koštunica, okružen političkim debilima i secikesama, navodno neobavešten, dobrovoljno se povlači u političku nirvanu. Njegovi saradnici su se dovoljno nakrali da  Boris Tadić, koji uvodi kult ličnosti, ne želi da ih sudski procesuira da bi omogućio svojim pajtosima i savetnicima da pljačkaju državu na svim nivoima vlasti.

Velikom Bratu to odgovara. Međusrpska svađa i zajedničko pljačkanje države je glavna politička aktivnost u Srbiji. To se uklapa u strategiju konačnog kažnjavanja Srba i Srbije kao remetilačkog faktora na Balkanu.

Posebna uloga lobotomiranog BT je bila da nacionalno ponizi Srbe i zbog toga je dobio zadatak,  narcisoidno glumeći regionalnog igrača, da se svima izvinjava, terajući srpsku skupštinu da prizna genocid, što je nezabeleženo u istoriji parlamentarizma.

Veliki Brat je bio zadovoljan.
BT je odrađivao punih osam godina sve preuzete obaveze.
Bio je toliko revnosan da je preterivao u vršenju svoje vlasti.
Kult ličnosti se pretvorio u farsu.
Siromašni i opljačkani građani Srbije su stenjali pod stegama žute kriminalne bande, koja je izvršila najveće pljačke u istoriji Srbije i potpuno obesmislila demokratiju i parlamentarizam.

Veliki Brat je išao dalje.
Trebalo je završiti najteži posao. Trebalo je priznati nezavisnost Kosmeta.
BT je bio toliko omražen u narodu da je postalo opasno da on odradi taj posao.
Veliki Brat odlučuje da zameni istrošenog BT novim političkim snagama. Političkim snagama koje su imale nacionalni predznak, jer će lakše biti sa njima da ubede građane da mora da se prizna nezavisnost Kosova.
Tako su dovedeni na vlast lažni nacionalisti. Trijumvirat Nevernog Tome, Ace Dramosera i Malog Slobe. Ali, priprema za njihov dolazak na vlast je  … >>

Da biste pročitali cijeli tekst Branka Dragaša kliknite ovdje>>

Pobeđeni ste kada se prepustite očaju. Pobeđeni ste kada vas neprijatelj natera da priznate poraz. Pobeđeni ste kada neprijatelj uspe da vam nametne svoju volju. Nikako pre.

Svi oko vas su „prihvatali realnost“, bili „mudri“ i lojalno služili tuđinu. Poslušno se „častili“ mrvicama s njegovog stola. A na vas su se obrušili ratovi, progoni, satanizacija, bombe, sankcije, pučisti, skakavci kvislinškog kulta i ekonomija destrukcije. Pa opet danas njima nije ništa bolje nego vama. I to samo od 1990. naovamo, o istoriji pre toga – nimalo različlitoj – da se ne govori.

Naravoučenije, ko ume da ga vidi.

NATO je posle 78 dana bombardovanja Srbije sa olakšanjem potpisao primirje u kojem se odrekao skoro svih svojih ratnih ciljeva. Zato je i organizovan petooktobarski puč, jer se moralo prevarom gde sila nije uspela. Čak i danas, posle svega, imate Ustav, imate rezoluciju 1244, imate Dejton. Iako u žaru svoje mržnje i sujete Imperija nemilice ruši sopstveni poredak, ni ona ne može to da promeni, već joj je neophodno da to za nju učinite vi.
Danas, kad vam podrepaši Imperije govore da je kapitulacija jedini izbor a ropstvo nema alternativu, pobeda je nadohvat ruke. Za nju je potrebna samo jedna reč, jedan izbor: „Neću“.

Priznajte „Nezavisnu državu Kosovu“! Neću.

Priznajte krivicu za raspad Jugoslavije, amnestirajte zločince nad Srbima, prihvatite izmišljena zlodela i klevete kao istinu! Neću.

Odrecite se svoje zemlje, vere, pisma, kulture, istorije, identiteta; postanite beslovesna EUropska rulja! NEĆU.

Sva zla koja su mogli da vam učine, već su učinili. Ali ni posle 20 godina – ili dvesta, ili hiljadu, kako se uzme – ne mogu da vas pobede. Za to im je potreban vaš pristanak. Bez njega, mogu samo da vas ubiju. Nije da se nisu trudili.

Već ste nepobeđeni. Onog trenutka kada im uskratite pristanak, kada kažete i odlučite „neću“, postajete i nepobedivi.

Sivi Soko

Napomena: Ovaj tekst je objavljen na blogu Sivi Soko 22. marta 2013. godine.

Švedska narodna melodija „Visa från Rättvik“ u obradi (1982) Herberta „Bert“ Janša i britanske folk-rock grupe Pentagle.

U jutarnjem programu prvog kanala Švedskog radija u ponedjeljak 1. oktobra je emitovan prilog o ovogodišnjem beogradskom „Prajdu“ u okviru kojeg se planira završna parada za 6. oktobar. U prilogu su intervjuisani Stina Magnuson Bur iz nevladine organizacije Žena ženi (Kvinna till kvinna) i Robert Hord, generalni sekretar organizacije Branitelji Građanskih Prava (Civil Right Defenders).

Stina Magnuson Bur (Stina Magnusson Buur) je pomalo dezorijentisano, navodeći da se Novi Sad nalazi na jugu Srbije, iznijela utiske sa otvaranja ovogodišnjeg Prajda koji je počeo nedjelju veče. Po riječima Burove, veče je prošlo mirno i bez ikakvih incidenata iako obezbjeđenje nije bilo brojno. Ona je takođe izjavila da su LGBT osobe diskriminisane u Srbiji, da u zemlji  uopšte vlada izražena homofobija kao i da su u Vojvodini LGBT osobe ranije uživale veća prava nego u ostatku Srbije.

Robert Hord (Robert Hårdh) , generalni sekretar švedske nevladine organizacije Branitelji Građanskih Prava je sa svoje strane naglasio da je srpsko društvo najhomofobičnije na Zapadnom Balkanu. On je iznio oštre osude na račun većinskog naroda u Srbiji zbog svojih stavova jer tamo ne samo da „70 posto stanovnika vjeruje da je homoseksualnost bolest“ nego i da  “58 posto stanovništva smatra da vlada aktivno treba da se bori protiv homoseksualnosti“.

Na pitanje radio voditelja zašto postoje ovakve predrasude protiv homoseksualaca baš u Srbiji Hord je kao razlog naglasio prestanak rata i odustvo mogućnosti da se ljudi ubijaju iz etničkih razloga pa se tako nasilje, koje je po njegovom mišljenju opšte prihvaćeno, „nekažnjeno“ usmjerava na LGBT osobe kao i na Rome i Albance.

Posebnu pažnju izazvao je i Hordov napad na Srpsku Pravoslavnu Crkvu koju je pomenuo u kontekstu divljanja fudbalskih huligana. Na molbu voditelja da pojasni izjavu generalni sekretar Branitelja Građanskih Prava izjavio je da Crkva „poziva na to da se ova diskriminacija protiv homoseksualaca nastavi“ i dodao da je ona „uvijek bila negativna sila pa tako i tokom ratova na Balkanu crkva je bila jako negativan faktor u tom kontekstu“.

Izjave Roberta Horda, generalnog sekretara „Branitelja Građanskih Prava“, za švedski radio možete poslušati ovdje:

Na izjavu generalnog sekretara Branitelja Građanskih Prava reagovala je organizacija Justicija Paks Veritas (Justitia Pax Veritas) iz Stokholma.

- Skandalozno je da visoki predstavnik jedne organizacije koja se bavi ljudskim pravima, na ovakav način preko javnog servisa diskredituje jedan narod i pripisuje mu da je nasilan i necivilizovan. Nije nam jasno kako će LGBT osobama u Srbiji pomoći to što navodni borci za njihova prava većinski narod u Srbiji opisuju kao nasilnike, izjavio je za Balkanpuls predstavnik organizacije Drago Drangel .

- Kakav je vaš stav prema održavanju Prajda u Beogradu?

- Smatramo da svako ima pravo da se bori za svoja prava, bilo da se radi o LGBT osobama u Srbiji ili o Srbima u Švedskoj. Borba za prava pripadnike jedne zajednice ne treba međutim da se vodi kroz kolektivno blaćenje neke druge zajednice. Istupi poput Hordvog su za svaku osudu i vrlo kontraproduktivni jer štete kako interesima LGBT-osoba u Srbiji, tako i interesima brojnih ljudi srpskog porijekla u Švedskoj, ocijenio je Drangel.

Švedska nevladina organizacija Branitelji Građanskih Prava se ranije zvala „Švedski Helsinški Komitet“ a promjena imena je izvršena prije nekoliko godina, po navodima jedne aktivistkinje organizacije iz „taktičkih razloga“. Na sajtu ovog NVO-a može se doznati da „djeluje u regionima gdje se ljudska prava najmanje poštuju“ i da ima najše zaposlenih u Srbiji.

Branitelji Građanskih prava su i jedan od organizatora ovogodišnjeg „Prajda“ a kako je ranije izjavio njen programski direktor Goran Miletić čelnici vlade Srbije Aleksandar Vučić i Ivica Dačić „moraju da osiguraju bezbjednost“ učesnicima manifestacije.

Balkanpuls.com